Tamo i nazad
Stevan Koprivica
TAMO i NAZAD
Muzika i tekst songa: Saša Milošević Mare
Režija: Jug Radivojević
Igraju: Andrija Milošević i Marinko Madžgalj
Producent: Milutin Bata Karadžić,
Produkcija FaVI 2012.
PREMIJERNO IZVEDENA 24. oktobra 2012. u
DOMU SINDIKATA, Beograd
Lica:
Marinko Madžgalj:
Miki, 40 godina, akademski muzičar svira sve čega se dohvati, peva. Nesuđeni “Fulbrajtov” stipendista. Oženjen Zoricom, prvom i najvećom ljubavlju. Posvećen njoj i sinu Darku. Tezgari u svadbarskom bendu da bi preživeo i obezebedio porodicu. Preko njegovih leđa slomilo se sve što se lomilo generaciji koja danas ima 40 godina i koja je, bez svoje krivice, osetila kletvu „Dabogda imao pa nemao“. Miki veruje u neke ideale, sve dok se na nađe na dnu reke.
Andrija Milošević:
Peđa, 40 godina, basista. Građevinski inžinjer bez stalnog zaposlenja. Sanjao je o rok bendu a sada je sa Mikijem u obilasku svih manjih i velikih slavlja, većih i manjih kafana, žurki i rođendana. Boem i mangup, upravo je odlučio da se skrasi i oženi. Ne veruje ni u šta, osim u svoj šarm i drskost. Nerazdvojan je ortak sa Mikijem od prvog razreda osnovne škole. U svemu različiti, a isti. Peđa je u odsudnom trenutku pritisnuo gas umesto kočnice i da nije bilo tog trenutka ne bi bilo ni ove crne komedije.
O čemu se radi?
Mikija i Peđu zatičemo u nedefinisanom prostoru, zbunjenene i dezorjentisane, ošamućene. Ubrzo njih dvojica, a i mi sa njima, saznajemo da je Peđa pogrešno odreagovao u krivini i da se auto obrušilo na dno reke. Saznajemo da su Miki i Peđa mrtvi, samo što se njih dvojica još ne mire sa tom činjenicom. Ono što im je jasno da je ispred njih nekakav put, ili stepenište, na čijem je kraju plavo svetlo. To je ono svetlo o kome se priča u “postmortem„ iskustvima, svetlo koje prođu oni koji umru, a oni preživeli ga imaju u ostacima sećanja. Miki i Peđa shvataju da ne mogu da se vrate tamo gde su bili, u život, ali da im nešto brani da odu prema svetlu. Ni živi ni mrtvi. Muzičari, da ne bi ostali između života i smrti, odlučuju da pretresu svoje živote, da „očiste dušu“, ne bi li tako uspeli ili da se izbave ili da konačno umru.
Kreće duhovita i gorka rekapitulacija njihovih života, situacija u kojima su bili. To su situacije prelomne za našu zemlju poslednjih tridesetak godina. Miki i Peđa su na svojoj koži iskusili i „bel epok“, i promene i ratove i tranziciju… Svirali su svima, a ostali svoji i ničiji. Sećanja sežu do detinjstva i zajedničkog odrastanja… Skidajući deo po deo svojih životnih tajni, stvari o kojima nikada nisu pričali, od politike do privatnosti, naši junaci napreduju ka plavom svetlu i konačnom kraju. Ali, voljom „više sile“ taj neminovni kraj moraće da pričeka.
Do tog kraja dvojica ortaka će se još smejati, tugovati i pevati, baš kao i mi dok pratimo njihovu umalo smrtnu a u suštini životnu priču koja se tiče svih nas.
Muzika iz predstave „Tamo i Nazad“
PRVA TELEVIZIJA Exkluziv 17.10.
PRVA TELEVIZIJA Exkluziv 25.10.
Intervju Marinka Madžgalja za Dnevni list novosti
* Dobar recept je predstava „Tamo i nazad“ koju radite sa kolegom Andrijom Miloševićem. Zašto se onda mnoge vaše kolege libe da rade tako nešto?
- Mnogi iz naše branše su zadojeni ličnim neuspesima, ili kompleksima ove ili one vrste i spremni su samo da kritikuju. Ovde je sramota da zarađuješ od svog posla što je još jedna u nizu izokrenutih stvari i vrednosti. To što radim sa Andrijom je jedna časna i poštena predstava, tekst lepo napisan, dobra je režija, a produkcija profesionalno i ozbiljno urađena. Institucionalna pozorišta bi mogla mnogo da nauče od ove produkcije što se tiče marketinga. Živimo u takvom društvu gde je sve proizvod i sve treba prodati makar to bila i vrhunska umetnost. Ako najveća umetnost ima pet ljudi u sali, ona nije isplativa. Dopašće se tim glumcima koji je rade i još nekolicini ljudi. Ali ti glumci sutra treba da odu na pijacu kupe krompir, papriku, kupe hleb. A neće je kupiti od tih petoro ljudi koji žive i dišu za umetnost.
* Planirate sa Andrijom da napravite muzički šou?
- Pričali smo da bi možda bilo dobro da napravimo neki spoj muzike i dobre priče. Neka vrsta kabarea ili stend-ap komedije. Sve je to još na dugom štapu. Za sada, imamo želju.
